Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom za arhitekturu

Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa mnoštvom pitanja i nedoumica. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je težak? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su same studije i ima li posla nakon toga? Ovaj članak će pokušati da pruži odgovore na sva ova pitanja, koristeći iskustva i savete onih koji su već prošli ovaj put.

Odlučujući korak: Prijemni ispit i pripreme

Prva i često najveća prepreka na putu ka studiranju arhitekture je položiti prijemni. Konkurencija je velika, a broj mesta na budžetu ograničen. Zato je kĺjučno da se dobro i na vreme pripremiš. Mnogi kandidati kreću sa pripreme za prijemni već u toku četvrte godine srednje škole, a neki i ranije.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tradicionalno se sastojalo od slobodoručnog crtanja i testova iz matematike, nacrtne geometrije, a ponekad i opšte kulture i istorije umetnosti. Međutim, formati se menjaju, pa je suštinsko važno da se direktno informišeš na željenom fakultetu o aktuelnim zahtevima. U novije vreme neki fakulteti su uveli testove koji procenjuju prostornu logiku, razumevanje i zaključivanje, kao i opštu informisanost u oblasti kulture relevantnoj za arhitekturu.

Kako se onda pripremiti se za prijemni? Postoje dve glavne opcije: privatni pripremači i pripreme koje organizuje sam fakultet. Obe imaju svoje prednosti i mane.

Privatne pripreme se obično odvijaju u manjim grupama, što omogućava više pažnje i prilagođen pristup svakom kandidatu. Iskusni pripremači često imaju ceo tim ljudi - matematičare, arhitekte, likovne umetnike - koji sveobuhvatno pripremaju kandidate za sve delove ispita. Ove pripreme mogu biti veoma efikasne, ali i prilično skupe. Kao što je neko podelio svoje iskustvo, pripreme za arhitekturu mogu koštati i do nekoliko stotina evra.

S druge strane, pripreme na fakultetu su često povoljnije, ali se odvijaju u velikim amfiteatrima sa po stotinak ljudi. Nedostatak ličnog pristupa može biti mana, ali sa druge strane, ove pripreme pružaju neprocenjivu prednost: direktan kontakt sa profesorima i asistentima, kao i uvid u to šta se na fakultetu zaista ceni i na šta se teži. Jedan od saveta koji se često ponavlja je da, bez obzira gde se spremaš, pokušaš da budeš u toku sa onim što se dešava na samom fakultetu, čak i da povremeno odeš tamo da vidiš šta se vežba. To može biti odlučujuća prednost na dan polaganja prijemnog.

Ključ uspeha leži u kontinuitetu i posvećenosti. Priprema za prijemni nije brzina, već maraton. Redovno vežbanje crtanja i rešavanja zadataka tokom cele godine je mnogo efikasnije nego 'kondiciona' u poslednjim nedeljama. Mnogi koji su uspeli da polože prijemni ističu da su se spremali godinu dana, vikendima po 8 sati, a pred sam ispit i svakodnevno.

Talenat ili upornost?

Često se postavlja pitanje koliko je talenat presudan za upis i studije arhitekture. Odgovor je složen. Nesumnjivo je da određena prirodna predispozicija za crtanje, prostorno rasuđivanje i kreativnost pomaže. Međutim, talenat bez vrednog rada i upornosti retko kada dovazi do uspeha.

S druge strane, upornost i rad mogu nadoknaditi mnogo toga. Kao što je jedan iskusan student rekao, slobodoručno crtanje se može vežbati i unaprediti. Ako nikad nisi crtao ili si crtao retko, teško je znati da li imaš potencijala. Mešecima redovnog rada i vežbanja pod stručnim vodstvom može doneti ogroman napredak. Stoga, ako zaista želiš da studiraš arhitekturu, nemoj da te obeshrabri pomisao da nisi "dovoljno talentovan". Upoznavanjem sa tehničkim aspektima crtanja, razvijanjem svog stila i konstantnim radom, mnogo se može postići.

Šta te čeka nakon upisa: Studije arhitekture

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, izazovan period. Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje se bitno razlikuje od većine drugih studijskih programa.

Najveća karakteristika studija je njihova zahtevnost u pogledu vremena. Ovo nije fakultet gde se ispiti mogu spremiti u roku od nedelju dana. Studije zahtevaju konstantan rad tokom cele godine. Glavni oblik nastave su takozvani studioski projekti, gde se kroz semestar radi na jednom velikom arhitektonskom projektu. Ovo podrazumeva istraživanje, razvoj ideja, crtanje skica, izradu digitalnih i fizičkih modela i konačno, prezentaciju projekta. Osim studija, imaš i niz drugih obaveznih predavanja i vežbi iz oblasti konstrukcija, istorije arhitekture, tehnologije građenja, urbanizma i slično.

Zbog ovakvog intenzivnog rada, studenti arhitekture često provode noći u studentskim radionicama, radeći na projektima i maketama. To zahteva veliku dozu posvećenosti, strpljenja i ljubavi prema struci. Kao što jedan student kaže: "Ako voliš arhitekturu i zaista želiš time da se baviš, studiranje nije teško jer je jako kreativno i daje mogućnost slobodnog izražavanja."

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Čak i ako si na budžetu, troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata i izrade maketa mogu biti značajni. Za samofinansirajuće studente, školarina je često među višim na teritoriji univerziteta, što zahteva dodatno planiranje.

Život nakon diplome: Perspektive i zapošljavanje

Možda najveća briga svih budućih studenata arhitekture je pitanje: "Ima li posla?" Odgovor je, nažalost, kompleksan i zavisi od mnogo faktora.

Tržište rada u Srbiji za arhitekte je otežano. Postoji prezasíćenost, a potražnja je ograničena. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa izazovom pronalaženja prvog posla. Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, posebno u manjim mestima. Kao što je neko podelio svoje iskustvo, poznaje osobu koja je završila sve u roku i ima platu od samo 200 evra. Ova situacija je posebno teška na početku karijere, tokom pripravničkog staža.

Međutim, to nije cela slika. Postoje i pozitivna iskustva. Oni koji su "snalažljivi i hrabri" često preporučuju da se posao traži u inostranstvu. Mnogi naši diplomirani arhitekti uspešno rade u zemljama Evropske unije, gde su plate i uslovi rada znatno bolji. Neki od popularnih odredišta su Austrija, Nemačka, Švajcarska, ali i zemlje regiona. Kao što je jedna osoba podelila, njena bivša cimerka je našla posao u Beču, gde je "oduševljena" i ne planira da se vraća, sa platom od oko 1000 evra.

Ključ uspeha u pronalaženju posla leži u kvalitetu, specijalizaciji i mrežiranju. Tokom studija je važno sticati što više praktičnog iskustva kroz prakse, volontiranje i učešće na radionicama. Učenje savremenih softverskih alata kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, SketchUp i Photoshop je gotovo obavezno. Razvijanje svog portfolija koji će predstavljati tvoje najbolje radove je od presudne važnosti za zapošljavanje.

Mnogi arhitekti takođe uspešno rade kao freelanceri, ili se određuju za usku specijalizaciju, kao što je enterijer, koji može biti isplativ. Dugoročno gledano, sa sticanjem iskustva, plate rastu, a otvaranje sopstvenog arhitektonskog biroa predstavlja najbolju opciju za one koji žele potpunu kreativnu i finansijsku nezavisnost.

Alternativni putevi: Visoka arhitektonska škola

Za one koji ne uspeju da upišu akademske studije arhitekture ili koji traže praktičniji pristup, postoji opcija Visoke arhitektonske škole (sada Visoka građevinsko-geodetska škola, smer arhitektura). Ove trogodišnje studije daju diplomu strukovnog inženjera arhitekture.

Prednost ovog puta je praktičniji pristup, sa manje akademskih, a više stručnih predmeta. Kao što je jedna studentkinja istakla, na ovim studijama se uče predmeti kao što su geodezija i statika, koji imaju neposrednu primenu u praksi i čine studenta konkurentnijim na tržištu rada odmah po diplomiranju. Nakon završenih osnovnih studija, postoji mogućnost nastavka specijalističkih ili master studija, mada se uslovi za nastavak mogu razlikovati u odnosu na one sa akademskih studija.

Zaključak: Da li je arhitektura za tebe?

Odlučiti se za studiranje arhitekture nije lak korak. To je put koji zahteva strast, posvećenost, upornost i izdržljivost. Od priprema za polaganje prijemnog koji traju mesecima, preko naporne akademske godine punih neprospavanih noći, do izazova na tržištu rada - sve to zalteva da zaista želiš ovu profesiju.

Ako osećaš da je arhitektura tvoj poziv, ako te inspiriše stvaranje prostora, ako si spreman da se boriš za svoj san i ako ne gubiš nadu kada naiđeš na prepreke - onda je ovo pravi put za tebe. Prijemni za arhitekturu je samo prvi od mnogih izazova. Kao što je jedna iskusna arhitekta rekla: "Jedno je kad želiš da upišeš, drugo je kad počneš da studiraš, a nešto sasvim treće je kad završiš i počneš da radiš."

Informiši se, pripremi dobro, budi uporan i veruj u svoje snage. Srećno na tvom putu ka studiranju arhitekture!