Sveobuhvatni vodič za polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastju. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a zbog novih zakonskih inicijativa, poput nacrta novog zakona, u stručnoj javnosti vlada izvesna neizvesnost. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži jasnu silku o celokupnom procesu - od prijave, preko pripreme, do samog polaganja, uz uključivanje iskustava kolega koji su već prošli ovaj put.

Zašto je licenca za BZR važna i šta nosi budućnost?

Dobijanje uverenja o položenom stručnom ispitu praktična je osposobljenost za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Međutim, važno je napomenuti da se u poslednje vreme intenzivno radi na izmenama zakonskog okvira. Prema aktuelnim diskusijama i nacrtima, osim položenog ispita, biće potrebno i izdavanje licence koja će važiti pet godina. Nakon tog perioda, neophodno će biti obnavljati je, a jedan od predloženih uslova je prikupljanje bodova kroz kontinuirano usavršavanje i edukacije.

Ovo usavršavanje podrazumevalo bi pohađanje seminara, kurseva i drugih oblika edukacija iz oblasti BZR, na kojima bi se skupljali potrebni bodovi. Cilj je jasnije definisati stručnost i osavremeniti znanje lica koja rade u ovoj oblasti. Takođe, u nacrtu se pominje i mogućnost da će poslove savetnika ili saradnika moći da obavljaju isključivo lica sa odgovarajućim visokim obrazovanjem, konkretno sa 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Ova informacija izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih kolega koji nemaju formalno tehničko obrazovanje, ali imaju dugogodišnje praktično iskustvo i položen stručni ispit. Kao moguće rešenje za očuvanje posla pominje se upravo opcija prikupljanja bodova kroz edukacije, što bi moglo biti povoljnija alternativa od potpunog gubitka kvalifikacije. Za one sa više od pet godina iskustva, verovatno će postojati odredene olakšice, ali konačne odluke zavise od usvajanja i finalnog teksta novog zakona.

Struktura i tokovi polaganja stručnog ispita

Stručni ispit se tradicionalno deli na četiri glavna dela, a celokupni proces traje nekoliko sati. Organizacija je precizna, a ispit se odvija u prostorijama nadležne Uprave.

1. Opšti deo (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Ovo je prvi usmeni deo. Kandidati izvlače kombinaciju od tri pitanja koja se tiču međunarodnih konvencija (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), direktiva EU (kao što je ključna Direktiva 89/391), osnivačkih ugovora EU, kao i domaćih zakona (Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o zdravstvenom osiguranju). Pitanja su često opšteg karaktera, kao što su "Kako se regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa?" ili "Koja su prava naših državljana pri zapošljavanju u zemljama članicama EU?". Ispitivači su uglavnom strpljivi, a dozvoljeno je pisanje koncepta odgovora pre početka.
2. Pismeni deo (Procena rizika za konkretno radno mesto): Nakon prvog usmenog dela, kandidati se upućuju u učionicu za pismeni deo. Zadatak je da u roku od dva sata izrade procenu rizika za jedno od radnih mesta koja im se dodele. Moguća radna mesta su raznolika: elektromonter, zidar, vodoinstalater, automehaničar, krojac, viljuškarišta, radnik na deponiji, mašinovođa i druga. Dobijate prazan papir i listu opasnosti i štetnosti. Ključno je da opišete posao, prepoznate opasnosti, primenite odabranu metodu procene rizika (npr. Kinney metoda je često korišćena i preporučena), utvrdite da li je radno mesto sa povećanim rizikom i predložite preventivne mere. Pažnja: Ako ne uradite pismeni deo, ne možete nastaviti na ostatak ispita.
3. Drugi usmeni deo - Procena rizika (odbrana pismenog rada): Ovde branite svoju pismenu procenu rizika pred komisijom. Postavljaju vam se dodatna pitanja vezana za sam postupak procene, kao što su: "Ko određuje lica za procenu?", "Šta sadrži plan sprovodenja postupka procene rizika?" ili "Šta je zaključak akta o proceni rizika?". Ovaj deo često vodi Marina Furtula, načelnica Uprave, koja je poznata po rigoroznosti, ali i spremnosti da pomogne ako vidí da kandidat pokazuje osnovno razumevanje.
4. Drugi usmeni deo - Pravilnici: Poslednji korak je izvlačenje pitanja iz brojnih pravilnika iz oblasti BZR. Pitanja su specifična i zahtevaju poznavanje detalja. Primeri uključuju: "Šta su biološke štetnosti i koje su mere zaštite?", "Koje su granične i akcione vrednosti za buku?", "Šta sadrži tehnička dokumentacija mašine?", "Koje su mere zaštite pri radu na skelama?" ili "Šta je obuhvaćeno pravilnikom o mladima?". Ispitivač na ovom delu obično je prof. Željko Ćurguz, koji je poznat po postavljanju jasnih pitanja i podpitanja u slučaju nedoumice.

Ceo proces traje od jutra do popodneva, sa pauzama za čekanje, a zbog epidemioloških mera, obavezno je nošenje maski i rukavica, a grupe su manje i raspoređene u toku dana.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kolege?

Na forumima i u razmenama iskustava, kandidati su podelili brojne korisne informacije. Evo nekoliko autentičnih iskustava i pitanja sa kojima su se susreli:

• Kandidat A (polagao u februaru): "Pitanja u prvom delu: 1. Kako se regulišu prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa? 2. Obavezno upućivanje zaposlenog na ocenu radne sposobnosti pred komisijom PIO fonda. 3. Preraspodela radnog vremena. Za procenu rizika dobio sam zidara - jeste radno mesto sa povećanim rizikom zbog rada na visini i štetnih klimatskih uticaja."
• Kandidat B (polagao u novembru): "Izvukao sam: 1. Revidiranu Evropsku socijalnu povelju - navesti prava. 2. Prava i obaveze radnika prema Direktivi 89/391. 3. Službu medicine rada. Na pravilnicima: 1. Prostorije za odmor. 2. Mere pri kretanju vozila u krugu organizacije. 3. Mere kod sudova pod pritiskom. 4. Šta je kumulativna masa i kolika je za žene."
• Kandidatkinja C: "Padala sam na pismenom delu jer pored opasnosti i štetnosti nisam napisala mere, a dobila sam mesto koje ne spada sa povećanim rizikom, pa samim tim nisam ni pisala. Velika greška - uvek navedite neke opšte mere, makar i osnovne!"

Zajednički utisak je da su ispitivači uglavnom korektni, žele da pomognu i da čuju suštinu. Najčešći izazov je obim gradiva za pravilnike i potreba za poznavanjem tačnih brojčanih vrednosti (npr. granične vrednosti za buku, vibracije, osvetljenje). Takođe, mnogi ističu da je sreća u izvlačenju pitanja značajan faktor.

Kako se efikasno pripremiti za ispit?

Priprema zahteva strategiju i disciplinu. Evo nekoliko dokazanih saveta:

1. Koristite zvanične izvore: Preuzmite Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita sa sajta nadležnog ministarstva. U njemu se nalazi spisak svih potrebnih propisa i prilog sa tačkama - to su vaša ispitna pitanja. Svako pitanje je zapravo naslov iz određenog propisa.
2. Nabavite adekvatnu literaturu: Na tržištu postoje priručnici i skripte koje sistematizuju gradivo (npr. izdavači kao što su Tehpro ili Međunarodni institut za primenjeno upravljanje znanjem). One su korisne, ali ih treba dopuniti ažurnim pravilnicima sa zvaničnih sajtova, jer se propisi često menjaju (npr. pravilnici o buci, vibracijama, azbestu su se nedavno ažurirali).
3. Fokusirajte se na suštinu: Ne morate da učite ceo svaki pravilnik napamet. Iz svakog izdvojite ključne definicije, obaveze, mere zaštite i brojčane vrednosti. Na ispitu se često traži da navedete "granične i akcione vrednosti za buku" ili "uslove za rad u kesonu".
4. Vežbajte procenu rizika: Ovo je praktični deo gde mnogi padnu. Nabavite nekoliko primera urađenih procena za različita zanimanja. Vežbajte da za dato radno mesto brzo opišete proces rada, prepoznate 10-15 relevantnih opasnosti, primenite jednostavnu metodu procene i formulišete konkretne mere. Uvek zaključite da li je mesto sa povećanim rizikom ili ne.
5. Formirajte studijsku grupu ili koristite forume: Razmena iskustava, nejasnoća i pitanja sa kolegama je neprocenjiva. Čitanje iskustava onih koji su polagali daje uvid u stvarni tok ispita i najčešće zamke.
6. Obuka nije obavezna, ali može biti korisna: Postoje razne agencije koje nude pripremne kurseve. Oni mogu biti od pomoći, naročito ako niste iz struke, jer vam stručnaju mogu objasniti suštinu i skrenuti pažnju na najbitnije delove. Međutim, uz dobru samostalnu pripremu i disciplinu, polaganje je sasvim moguće.

Česta pitanja i nedoumice (FAQ)

1. Da li mogu da koristim literaturu na pismenom delu (procena rizika)?
Prema aktuelnim pravilima, nije dozvoljeno korišćenje literature. Međutim, dobijate odštampanu listu opasnosti i štetnosti, a možete poneti i svoj primer metode (npr. praznu tabelu za Kinney metodu). U praksi, dok je čuvar napolju, neki kandidati krišom koriste dodatne materijale, ali to nosi rizik.

2. Koliko dugo se čeka na termin polaganja nakon prijave?
U normalnim okolnostima, čeka se oko dva meseca. Ako prijavite ispit u septembru, očekujte poziv za novembar. Zbog situacije sa pandemijom, rokovi su mogli biti nešto duži, a grupe su manje.

3. Šta ako položim prva dva dela, a padnem na pravilnicima?
Ako položite opšti deo (međunarodno i domaće pravo) i pismeni deo (procena rizika), a padnete na usmenom delu (bilo procena rizika ili pravilnici), sledeći put polažete samo taj deo koji niste položili. Pri ponovnoj